Vršnjačko nasilje


Problem nasilja među učenicima predstavlja jedan od većih problema današnjice koji poslednjih godina pokazuje tendenciju rasta. Način na koji deca stupaju u interakciju sa svojim vršnjacima i stvaraju odnose sa njima, može predstavljati obrazac ponašanja koji će primenjivati i u odraslom dobu.

Nasilništvo među učenicima (eng. bullying) je specifičan vid agresivnog ponašanja, proces koji kod svakog učesnika može dovesti do ozbiljnih i dalekosežnih posledica kako fizičkih, tako i u socijalnom i emocionalnom životu.

Smatra se najzastupljenijim oblikom neprihvatljivog ponašanja dece u školi, koje može eskalirati u ekstremno ozbiljne forme antisocijalnog ponašanja.

Iako je često zanemareno i na njega se posmatra kao na sastavni deo odrastanja, za one koji ga skoro svakodnevno preživljavaju  predstavlja značajan problem.

Posebno otežavajuća okolnost je to što se ono odvija u školi, okruženju iz koga je nemoguće pobeći i koje se ne može zaobići, a koje bi za svako dete trebalo da predstavlja bezbednu sredinu koja će omogućiti potpun razvoj njegovih potencijala.

Depresija, anksioznost, gubitak samopoštovanja, samo su neki od psiholoških efekata koje svakodnevna izloženost ovoj pojavi može izazvati. Ova vrsta nasilnog ponašanja podloga je mnogih problema povezanih s nasiljem među ljudima.

Učestvovanje u "bullyingu" mogao bi biti prvi korak nasilničkom ponašanju koje je spoj moći i agresije.

Isto korišćenje moći i agresije koje susrećemo na igralištu ključ je

n  seksualnog nasilja,

n  nasilja u vezi,

n  nasilja na radnom mestu,

n  nasilja u braku,

n  zlostavljanja dece i odraslih.

Zbog toga je neosporna važnost prepoznavanja elemenata ovog oblika devijantnog ponašanja kao i faktora koji mogu biti ključni u njegovom formiranju i rad na prevenciji istih.

Na nesumnjiv značaj ovog pitanja ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija koja je nasilje među vršnjacima uvrstila u istaknuti javnozdravstveni problem koji ugrožava i fizičko i mentalno zdravlje dece.

U Srbiji je 2005. godine započet program prevencije školskog nasilja pod nazivom “Škola bez nasilja - ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu”, koji se realizuje u saradnji sa UNICEF-om i većim brojem vladinih organizacija i naučnih institucija.U  svrhu ovog programa izvršeno je obimno istraživanje koje je do sredine 2009. godine obuhvatilo 165 osnovnih škola koje su se do tog trenutka uključile u program, a podaci koje prikupljaju  istraživači iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu  se i dalje akumuliraju.

Opšti zaključak je da je vršnjačko nasilje veoma rasprostranjena pojava koja se najčešće dešava na uzrastu od 4. do 8. razreda, dečaci su se pokazali i kao češći nasilnici ali i kao žrtve zlostavljanja, uglavnom se maltretiraju vršnjaci istog pola (osim kad je reč o seksualnom nasilju).

Nasilje se dešava podjednako u većim gradovima kao i u ruralnim sredinama i nezavisno od socijalnog statusa.

                         

Definisanje nasilja sadrži tri bitne komponente:

n  Nasilje je agresivno ponašanje koje uključuje neželjene, negativne postupke;

n  Nasilje podrazumeva obrazac ponašanja koji se ponavlja;

n  Nasilje podrazumeva neravnopravnost snage i moći.

Kažemo da je nad učenikom izvršeno nasilje kada drugi učenik ili nekoliko drugih učenika:

n  govore podle i bolne reči učeniku ili se rugaju nazivajući ga pogrdnim imenima;

n  potpuno isključuju učenika iz svoje grupe prijatelja ili ga namerno zanemaruju;

n  udaraju rukom, udaraju nogom, guraju, gađaju ili zaključavaju učenika u prostoriju;

n  lažu i šire lažne glasine ili nastoje odvratiti druge učenike od njega, i čine druge neprijatne stvari.

Nasilništvom nazivamo i to kada učenika učestalo zadirkuju na podao i bolan način.

Nasilništvom ne nazivamo zadirkivanje na zabavan i prijateljski način.

Isto tako, pojam nasilništva se ne koristi u slučaju kada se dvoje učenika približno jednake snage prepiru ili tuku.

Većina istraživača se slaže sa tim da je ono specifičan vid agresivnog ponašanja koji karakteriše

n  svesna namera da se nanese šteta,

n  repetitivnost i

n  disbalans snaga između napadača i žrtve, bilo da je taj neravnopravan odnos realan ili opažen.

Ove tri bitne karakteristike su upravo ono što bullying ili siledžijstvo, kako ga neki naši autori prevode, razlikuje od običnog konflikta među vršnjacima ili nekih ozbiljnijih formi nasilja.

 

Prilikom određenja pojma nasilnistva (bullying) važno je naglasiti šta sve nije vršnjačko nasilje. Siledžijstvo ili vršnjačko nasilje ne odnosi se na:

n  povremene konflikte među vršnjacima,

n  na tuče u kojima je odnos snaga relativno ravnopravan, kao

n  ni na one oblike učeničkog nasilja koji se završavaju letalno (školske pucnjave, masovna ubistva), mada mnogi podaci ukazuju na to da je takvim oružanim napadima prethodila dugotrajna izloženost maltretiranju od strane svojih vršnjaka.

Ono se odnosi isključivo na one slučajeve u kojima jedan ili više učenika, fizički ili psihološki moćnijih, maltretira drugog učenika, a da takvo ponašanje prethodno nije ničim isprovocirano; prisutna je i namera da se nanese povreda kao i ponavljanje ovakvog obrasca više puta.

Nasilje i siledžijstvo su oblici agresivnosti koji se samo delimično preklapaju.

n  Fizički napadi koji nisu ponovljeni i/ili u kojima ne postoji disbalans moći spadali bi u nasilje, ali ne i u siledžijstvo,

n  ponovljeni oblici psihološkog i socijalnog zlostavljanja spadali bi u siledžijstvo, ne u nasilje,

n   dok oblici psihološkog i socijalnog zlostavljanja koji nisu ponovljeni i/ili ne postoji disbalans moći, ne bi spadali ni u siledžijstvo ni u nasilje već (samo) u agresivno ponašanje.